Uvodnik u gnjavnik

reading time: 3 minutes

Pokušaj ko zna koji od 2018. godine nadalje.

Kreće moja nezvanična mantra, pesma “Run Baby Run” grupe Garbage, a onda – potpuno slučajno – istoimeni debi-singl kantautorke Sheryl Cow. Uvek promenim prvi stih u “She was born in March ninety eighty three, the day Hergé died” i pomislim kako je blesavo što je baš u ovom stanu pre nas živeo jedan drugi crtač, pionir domaćeg stripa. I onda, kao i svi hiperaktivcima, moj misaoni tok postane kombinacija onih najgorih jela sa porodičnih svetkovina koje je neko sa dobrim stomakom samo smućkao i progutao.

Fokus. Fokus. Fokus. Ako često spominjem ono što mi najviše nedostaje imaću ga, zar ne? Čekaj. Neću. To je popularna psihologija, to je nešto što bi stajalo na kesicama za tampone.

A da ja taj nedostatak fokusa možda ne koristim kao izgovor, polusvesno?

Znajući sebe, da.

Već par godina imam problema da kažem bilo šta što mislim, osećam i opažam. Izdaju me samo manje odmereni komentari, nespretnost i slične tričarije. I verovatno mi nedostaju reči kao reči. One se mogu protumačiti bilo kako. Godinama mi je “što na um to na drum” pristup bio deo svakodnevice jer sam blog prvi put imala pre gotovo čitavih devetnaest godina. U nekom trenutku, blogovi su postali čist biznis i ljudi sa unapred skrojenim planovima i brižljivo odabranim temama su se nametnuli kao mislioci novog doba, kao neko koga bi svi trebalo da obožavamo i citiramo.

Bila sam humorista. Bila sam povremeno i sentimentalna. Humor često niko nije razumeo i pisali su mi kliometarske uvrede i kilometarska objašnjenja zašto nisam u pravu u vezi sa tim-i-tim. Sentimentalnost i emocionalnu osetljivost su posmatrali kao i onu površnu, komercijalnu, na blogovima raznih “sanjalica” i “nepopravljivih optimista”. Jasno su nam podelili rodne uloge u odnosu na žanrove – ovo prvo je bilo za muškarce, ovo drugo za žene. Dakle, trebalo je to učiniti manje težim, manje bolnim, predstaviti sebe kao bespomoćno, luckasto stvorenje koje ne ume da siđe do osigurača pošto pregorela sijalica. I onda izdaš knjigu. Vas mračne niko ne voli. A i treba da uradiš nešto da bi bila prlvlačnija, žensko si.

Naravno, tu je bilo i klasičnog “ja tebe serdarom, ti mene vojvodom”. A meni je to naporno. Zasitila sam se društvenih mreža jer se sve svelo na to. Instagram vidim kao bizarnu pojavu gde kvalitet odavno nije bitan, te bastardizaciju fotografije. I sve je narcisizam. Sve je Dunning–Kruger efekat. I sve nekako svedu na seks, sem ako im prvo ne padne na pamet Hitler.

I onda se desi nešto grozno i to bude jedan od faktora koji vodi do meseci i meseci blokade na svim nivoima, beznađa i godina i godina koje su bile potrebne da se to beznađe prevaziđe. Jedan od faktora. Dakle, bilo ih je još. Niko ovde nije kriv per sé, mada su neki svoje švindlerske veštine doveli do apsurdnog nivoa.

Posle toga život postane površno lep. Pojave se drugi hobiji. Neko ti samopouzdanje sa -100 dovede do one proverbijalne “pozitivne nule”. Istovremeno, upoznavši gomilu ljudi od kojih neke nisi nikad zamišljala kao osobe sa kojima ćeš na bilo koji način raditi bilo šta, postaneš opterećena onim što će PeraŽikaLaza i MajaTanjaRada pomisliti o tebi. A to ne treba činiti, zar ne?

U vreme velike popularnosti “Gunđam po kućama” bilo je neprijatno gledati kako se nepoznati besposličari bave psihoanalizom čiste fikcije, pripovetki baziranih na besmislenim snovima. Da li si ova ličnost ti? Ako jesi, baš si ovakva, baš si onakva. Videla sam tvoje podočnjake na nekoj slici i brinem se za tvoje zdravlje. A da ti lepo nađeš dečka? Uh, ko bi očekivao drugačiji komentar od (pazite sad) osobe koja je svojim video-snimcima ubila Amy?

I godinama se pitaš da li uopšte želiš da dovedeš sebe u situaciju gde ćeš mlatiti praznu slamu sa takvima? Naravno da ne.

I dođe taj dan. Dođe trenutak kad shvatiš da ti bezličnost i truli kapitalizam u koje je internet evoluirao može pomoći. Kako?

Danas je sve biznis.

Danas je svako proizvod.

I to je grozno.

Hej. Pa to je odlično! To je baš ono što tražim!

Niko neće obraćati pažnju na one od kojih nema nikakve koristi. Neću njihov sokovnik. Neću da me slikaju u spa-centru u sumnjivim pozama. ROI ovog čuda neće vredeti ni pišljiva boba. Ako neko želi da čita ovo čitaće ga i to je to. Što se mene tiče, problem je rešen. Ti se ne “produciraš” i ne “istačinješ”, prvo po rečima moje majke, drugo moje razredne u gimnaziji.

Ma jok, ja se zavaravam. Do ovog članka pre će doći neko ko u pretraživač bude ukucao reči “seks” i “hitler”. Možda i u zajedničkom kontekstu, ko zna.

I neka dođe, što da ne? Biće razočaran. Šta god da tražite, od sunđera za džoger do spasenja duše…to nećete pronaći ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *